Сваки четврти ученик жртва вршњачког насиља …

СликаВршњачко насиље је озбиљан проблем који постоји у свакој земљи, а Србија, нажалост, није изузетак. Практично сваког дана неко дете је жртва малтретирања његових школских другара, а такав стрес, упозоравају стручњаци, може да остави далекосежне последице током одрастања. Због тога држава улаже велике напоре да пружи адекватну помоћ угроженима, али и да социјализује насилнике. Колико је ситуација алармантна показује податак да је чак 65 одсто ученика барем једном било изложено неком облику агресивног понашања.

Последњи у низу случајева вршњачког насиља је пре неколико дана забележен у Бору, када је група родитеља деце узраста од осам до 10 година, поднела пријаву против петнаестогодишњег малолетника и његових родитеља због злостављања и мучења. Како се сумња, старији дечак је у претходних годину дана тукао и малтетирао млађу децу.

Све је повремено снимао мобилним телефоном и децу уцењивао да ће, уколико га не слушају снимак „окачити“ на „Јутјуб“. Наводно, старији дечак је имао обичај да млађе дечаке постави на клупу и тера их да сви онанишу пред њим.

Док су уплашена деца то радила, насилник их је снимао мобилним телефоном. Оне који би то одбили брутално је тукао. Потом их је, претећи им да ништа не смеју да кажу родитељима, плашио и уцењивао да ће видео клип поставити на интернет и да ће „сви да им се смеју“. Овај случај одјекнуо је у јавности због екстремног облика злостављања, али нажалост, деца у Србији свакодневно трпе или су сведоци, углавном блажих облика, малтретирања.

„Истраживања показују да је 65 одсто ученика барем једном било изложено неком облику агресивног понашања. Истим анализама утврђено је да у просеку сваки четврти ђак у току свог школовања више пута трпи малтретирање од „другара“ из клупе“, подаци су анализе УНИЦЕФ-а. „Најзаступљенији облици насилног понашања су вербално насиље, ширење лажи и сплеткарење, па затим претње и застрашивања.“

Према речима Гордане Меденице, програмског асистента Јединице за превенцију насиља при Министарству просвете, науке и технолошког развоја, и физичко малтретирање је доста присутно и нешто га више има међу дечацима. Последице вршњачког насиља могу бити озбиљне, поготово ако се не реагује на време. Она истиче да нису сва деца иста, па нека тешко подносе и „обично“ задиркивање.“

„Када су овакви проблеми у питању, тешко је дати универзалан одговор шта треба да се ради, како да се помогне жртви или како поступати са насилницима и који је узрок насиља. У пракси сваки случај се решава индивидуално“, каже Меденица.

„Реакције надлежних зависе пре свега од нивоа насиља и облика. Први облик је најблажи и ту спадају чврге, штипање, ругање и сличне ствари које се решавају самосталном иницијативом васпитача, односно наставника. Други ниво је озбиљнији, подразумева између осталог уцењивање, сексуално додиривање, снимање, дистрибуисање снимака и слично. Тада се активирају комплетни капацитети образовне установе, па се у случај укључује читав тим људи. То је такозвана унутрашња заштитна мрежа.

Када се догоди насиље већих размера и дође до озбиљног повређивања, било физичког или психичког, тада се ради о трећем нивоу. У том случају реагује спољна заштитна мрежа, коју чине тимови за кризне интервенције. Ипак, како она истиче, искуство са терена показује да је рад са породицама врло битан како би се помогло жртвама, али и решио проблем насилника. Меденица истиче да држава може доста тога да уради и да је већ пуно реализовано доношењем закона, прописа и креирањем специјализованих тимова.

„Посебно је значајно увођење СОС линије за пријављивање насиља. Тај број је од оснивања окренуло више од 1.000 деце и родитеља. Они ту могу да сазнају шта треба да раде и коме да се обрате за помоћ“, објашњава Меденица.

Насиље је присутно свуда, каже Меденица – у основним и средњим стручним школама, али и гимназијама. Након што се догоди насиље, основци лакше затраже помоћ, док старији ученици избегавају, показују истраживања. Када траже помоћ, средњошколци се углавном прво обрате пријатељима, а скоро никада наставницима. Основци се прво обрате родитељима, па наставницима.

Пропуст у Куршумлији

Заштитник грађана Саша Јанковић упутио је препоруке Економској школи у Куршумлији, јер је „пропуштала да заштити свог ученика С. Р. од насиља, злостављања и занемаривања коме је био изложен у дужем временском периоду због своје другачије сексуалне оријентације и због чега је морао да напусти редовно школовање“.

„Школа није ученика правилно заштитила ни када је приликом полагања ванредног испита, поново претрпео насиље групе ученика у згради школе. Поред обавезе да Економска школа изврши анализу свог рада, потребно је и да спроведе поступак утврђивања одговорности запослених у школи“, наводи се у саопштењу.

М. Н. Недељковић / Новости

Шаљиве слике и разне постере можете видети на: http://www.facebook.com/z.s.grubisic

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s