Владика Георгије …

Мало је наших суграђана који су упознати са биографијом и деловањем владике Георгија, који је 1904. године постао епископ. Био је епископ темишварски и банатски.  Бавио се научно-просветним радом, превођењем, подизањем храмова и манастира.

Владика Георгије

Владика Георгије

Потиче из угледне старобечејске породице Летић, од оца Милоша учитеља  и мајке Милеве.  Рођен је 19. априла ( 1.мај) 1872. године у Старом Бечеју и на рођењу добија име Ђорђе. Основно образовање је започео у родном Старом Бечеју а са успехом га завршио у Бачком Градишту.    Први разред гимназије уписао је у Новом Саду,  а потом школовање наставља у Темишвару у мађарској гимназији.  Матурирао је са одличним успехом у Новом Саду.  Богословију је учио у Сремским  Карловцима  и Черновцима где је 1897. године промовисан у доктора теологије.  На Православном богословском факултету предавао је три предмета: црквено право, катихетику и педагогију. Као предавача на факултету одликовали су га велико знање, добра припремљеност за предавање као и вешто излагање што су студент изузетно ценили и поштовали.

Замонашио се врло млад, са 23 године, у манастиру Беочин. У чин протођакона је произведен за Ваведење  1895. године. Две године касније, о Митровдану, постао је архиђакон да би 1898. године био рукоположен у чин презвитера синђела. О Божићу 1899. године произведен је у протосинђела а 1901. године за придворног архимандрита. За епископа темишварског посвећен је 27. марта 1904. године од стране патријарха Георгија. У Темишварској епархији службоваће успешно све до 1931. године,а потом ,четир године ,је на служби у Банатској епархији.  Током своје тридесетједногодишње службе као епископ Српске православне цркве, владика Георгије  се посветитио архипастирском раду, црквено-школским и народним пословима.

На иницијативу владике Георгија у Темишварској епархији основано је неколико фондова: свештенички, просветни, за стипендирање ђака и фонд епископа Летића за школовање будућих свештеника и учитеља.  Доласком у Темишвар владика Георгије је затеко владичански двор у доста лошем стању. Одмах је покренуо иницијативу за његово реновирање. Врло брзо двор је заблистао у пуном сјају. Његовом заслугом формирана је Српска штедионица у Темишвару и велик број српских земљорадничких задруга. Сва црквена и манастирска земља дата је српским задругама у закуп.

Захваљујући његовом ангажовању дошло је до реформе верских школа у целој Карловачкој митрополији. Од великог значаја је његов допринос на обрађивању и изградњи канонског права, и у изучавању катихетских питања.  Написао је 1907. године  КАТИХИЗИС  који се употребљавао као уџбеник у Карловачкој митрополији , Босни, Херцеговини и Далмацији. Осим Катихизиса, владика Георгије, је објавио велик број чланака из области теологије и збирку архијерејских посланица.  Радове  је објављивао  у “Богословском гласнику” и  “Летопису Матице српске”. Захваљујући његовим значајним  радовима постао је члан Књижевног одељења Матице српске.

Непосредно пред Први светски рат, 1913. године умире патријарх Лукијан. Аустро-Угарска  није дозвољавала сазивање народно-црквеног сабора на којем би Срби  изабрали  новог патријарха .Беч је сматрао да је за Аустро-Угарску  најприхватљивије  да у евентуалном рату Српска православна црква нема свог поглавара.  Након завршетка рата, 1918. године  владика Георгије је постављен за чувара патријаршијског престола у Сремским Карловцима. Годину дана касније обновљена је Српска патријаршија. Владика Георгије је учествовао у раду око организације цркве и црквеног живота као и доношењу новог црквеног устава. Све до своје смрт био је члан Патријаршијског савета.

Темишвар је после Првог светског рата постао део румунске територије. Након званичне предаје града румунским властима владика Георгије  долази у Велику Кикинду и одатле руководи епархијом. Почетком 1931. године извршена је реорганизација епархија,  те Вршачка и  делови Темишварске епархије коју су се налазили у саставу Југославије формирају Банатску епархију а владика Георгије постаје први епископ новоформиране Банатске епрахије, којом ће руководити све до своје смрти 1935. године.

Током двадесетих година XX века Војводину су населиле многобројне српске породице из разних крајева Југославије. Били су то углавном ратни добровољци који су за награду добили земљу на обрађивање. Многи су се тада населили у банатска места у којима није било православних храмова. Владика Георгије са монасима и свештеницима организује придошле Србе и у кратком року подижу се свети храмови у Великој Греди, Великим Ливадама, Руском Селу, Стајићеву, Купинику, Милетићеву, Дебељачи и Вишњићеву. Поред подизања храмова велику бригу посветио је и манастирима.  Захваљујући његовом великом ангажовању обновљен је манасатир Кусић, а личним средстивма је подигао женски манастир  Света Меланија код Зрењанина.

Љубав према младима и њиховом образовању наследио је од свог оца. У Великој Кикинди и Темишвару отворио је интернате за мушку и  женску омладину, а непосредно пред своју смрт оснива Васпитни дом школске омладине у Вршцу и Зрењанину.

На иницијативу монаха, свештеника и многобројних верника Темишварске епархије,  обележена је дведесетпетогодишња владичанска служба владике Георгија. Дан ступања на владичански престо обележен је тихо и мирно по жељи самога владике. Иако је родни Бечеј напустио давно Бечејци га нису заборавили и они су се придружили обележавању четврт века успешне владичанске службе. На иницијативу тадашњих бечејских свештеника  Јована Степанова, Ивана  Јелчића, Николе Мидића и Драгутина Шевића , Црквени одбор Српске православне црквене општине Бечеј предложило га је за почасног грађанина Бечеја. Општина Бечеј  на својој седници од 10. јуна  1929. године је прихватила предлог и прогласила епископа темишварског Георгија ( Ђорђа) Летић за почасног грађанина Бечеја.

Почасна диплома израђена је по нацрту проте Јована Степанова, орнаменте је урадио професор Летјучи а ликове српских светитеља професорка Чарикова. Диплома је урађена у старом српском стилу са прелепим српским  украсима на своду који стоји на  два стуба са по четир српска светитеља. У средини свода, у округлом делу, налази се слика Храма посвећеном светом великомученику Георгију, у којем је крштен  владика. Оранементи и иконе рађене су у акварелу. Текст је написао прота Степанов а у диплому га је унео Летјучи, користећи стара црквена слова.

Диплома почасног грађанина Бечеја, владики Георгију уручена  је  29. септембра 1929. године у Темишвару. Општина је одредила делегацију која  ће  предате диплому. Делегацију су чинили:  прота Јован  Степанов, Милан Вујић срески начелник, Светозар Божин управни бележник и  Јова Петровић из Велике Кикинде.

Владика Георгије умро је 8. новембра  1935. године у Београду. Сахрањен је у Саборној цркви у Вршцу.

Аутор: Драгиша Славић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s