Животиње шпијуни: Нова параноја или реалност …

И у најизолиранијем забитима планете вероватно је опште место постала мисао да рачунара, телефони, сателити, нанотехнолошки произведене ‘бубе’ и камере – о људима да се и не говори – могу бити шпијуни.

Подоста људи растало се с разумом од мисли да сви и све може бити у служби контроле коју над њима спроводи неки отуђени, тоталитарни режим, корпорација или какав хибрид наведеног. С развојем технологије међу дежурне сумњивце полако доспевају и – животиње.

У данима у којима је одбегли ЦИА-ин запосленик Сновден откривао како су западни обавештајци, између осталог, прислушкивали стране делегације на лондонском састанку Г20, тиражним британским таблоидима пролуњао је и теорија да би мачка Фреиа, кућна љубимица британског министра финансија Џорџа Озборна, могла бити – кинески шпијун. Зашто баш кинески, а не руски, турски или монголски – није назначено.

Мачка је побегла из дома Осбоурнеових 2009. године, док његова странка још није била на власти. Нађена је тек после две године уличних лутања захваљујући микрочипу са подацима о власнику, након чега је постала нешто попут канцеларијске мачке у британској влади. Извори Даили Маила ‘из владе’ тврде да Фреиа има приступ неким врло тајним канцеларијама, па се одмах закотрљала још једна, но овог пута банална и полушаљива – права таблоидна теорија по којој се Фреиа можда није изгубила, него је украдена. И по којој би, осим микрочипа, у своме телу могла крити и неке друге софистициране уређаје.

Можда су такве измишљотине пуштене да би се код мање захтевне публике колико-толико тривијализирало озбиљно питање уплетености британских обавештајних служби у шпијунске скандале неслућених размера. Јер такви баш ових дана фрцају у јавност попут метака из запаљеног складишта експлозива.

СликаНо у целој конструкцији о Фреи приметна је и значајна доза параноидности коју се пушта у јавност. Када то чине неки, медијским манипулацијама мање вични режими, онда то обично изазива подсмјех. У исламским земљама, рецимо, у задње време готово се уобичајило сумњичити омражени Израел за ‘животињске саботаже’.

Прошле зиме власти Судана тврдиле су да су ухватиле лешинара опремљеног ГПС камером израелске војске. Није појашњено шта је шпијунског у Судану радио ухапшени лешинар (ни што је уопште могао радити), а Израел је одбацио оптужбе објаснивши да је посреди опрема коју је птици-стрвинари прикачила Израелска служба за природу како би пратила лешинарски миграције. И да таквих студија у свету постоји на стотине. Објашњење је звучало уверљивије од оптужбе, но семе параноје код дела људи зацијело је посејано …

Две, пак, године раније званичник (тада још мубараковског) Египта није хтио искључити могућност да је талас напада морских паса на купаче, међу којима је један био смртоносан, заправо саботажа која је организована у Израелу како би се осујетила туристичка сезона у Египту. Било какви конкретни докази, попут оних које је против САД-а изнио Сновден, нису предочени. Али онај ко је желео да верујем – добио је сигнал из редова власти.

Но ако ставимо на страну измишљотине и теорије завјере, укључивање животиња у невероватне војнообавјештајне пројекте чињеница је већ скоро цео век – поготово од 2. светског рата наовамо. Наука је страховито напредовала последњих деценија, а значајан део праваца војне науке ствара се иза зидова строго чуваних војних комплекса светских велесила.

Много се пута писало да су Сједињене Америчке Државе и Русија у доба Хладног рата радиле с воденим сисарима како би од њих направиле деминере и подморске чуваре лука те других стратешких постројења. Спомињали су се китови, делфини, морски лавови – чак и фоке. Године 2000. ББЦ је, на пример, јавио да је Иран за своје положаје у Персијском заливу купио од Русије 27 морских животиња, међу којима су, наводно, и делфини обучени за убијање те друге специјалне задатке.

Слика

Последњих година озбиљни медији подоста пишу ио инсектима. Америчко министарство одбране већ деценијама развија програм хибридних инсеката, по којем се у те животиње у стадијумима метаморфозе имплантирају електронски уређаји који их чине неком врстом киборга. Наоко обична гусеница може наводно постати прворазредни прислушкивач. Васхингтон Пост писао је да су сви ‘цибугови’ америчких служби 2007. године одрадили укупно 160.000 сати лета. С обзиром на развој нанотехнологије, оваква сазнања више се не доимљу као тешка научна фантастика …

На другој страни, приче о мацама-обавештајцима делују уверљиво као и шпијунске пародије о Аустин Поверс. Барем је тако било 60-их, у време Хладног рата, када је ЦИА покушала остварити Операцију Акустична Мачкица.

Обична, јадна домаћа мачка подвргнута је операцијама током којих су јој у организам уграђене батерије и микрофон, а реп је ‘претворен у антену’. Но мачка је била исувише самовољна: на тестовима би неповратно одлутала од објекта посматрања у потрази за храном … Тренинг је стога трајао неколико година, а операција које су требале усавршити мачку-шпијуна било је више. Програм је наводно коштао 15.000.000 $.

Напослијетку, несретна мачка одвезена је до совјетског дипломатског комплекса у васхингтонској авенији Висцоинсин, те је тамо избачена на цести преко пута амбасаде. Покушавши прећи цесту, мачку је погодио такси, а програм је трајно обустављен.

А.М / Тотал.хр

ммн1

Шаљиве слике и разне постере можете видети на: http://www.facebook.com/z.s.grubisic

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s