Легенда о поп Мартину и товарима злата још живи…

(Илустрација: Гугл)

Легенда о благу попа Мартина, хајдучком харамбаши који је са својим хајдуцима пресретао турске караване и отимао им злато, вековима уназад подгрева машту многобројних трагача за златом на Старој и Сувој планини.

  • Ову легенду у својој књизи „Цариградски друм“ описао је публициста из Беле Паланке Братислав Петровић, који као полицајац ради у Нишу.

Он каже да се бројне легенде о благу попа Мартина и данас препричавају од Ниша до Софије у Бугарској.

„За товарима блага поп Мартина које је сакривено у планинским беспућима овог краја и данас се трага. Радећи на прикупљању материјала за роман разговарао сам са многим трагачима за златом. Видео сам да су то људи који су спремни да запоставе и породицу и да цео свој живот подреде трагању за товарима злата поп Мартина. Толико им је мозак опијен причама о товарима злата да и најбаналније папире и мапе узимају озбиљно“, каже Петровић.

За благом попа Мартина највише се трага на Старој и Сувој планини, на местима званим Три чуке, затим на Влашкој планини где се по предањима налази један од улаза у наводни Златни град у кога се улази кроз такозвану „смукову рупу“.

Она је, по предању, заштићена специјалним механизмом у облику змије-смука који свакога ко уђе убија на месту, па по причама мештана нико из те рупе није жив изашао.

Ту замку је, како кажу трагачи, „дизајнирао“ лично поп Мартин како би заштитио своје благо.

„Да бисмо што верније описали живот трагача за златом, једну групу трагача смо пратили непрекидно шест месеци. Њихову глад за златом користе и многи преваранти који им за велике паре продају наводно веродостојне мапе које воде до блага попа Мартина“, прича Петровић за Танјуг.

Иако у нашим званичним документима и архивама нема трагова о попу Мартину, по Петровићевим речима, о њему има доста докумената у бугарским архивама, с обзиром на то да је његова хајдучка чета деловала на садашњем пограничном подручју Србије и Бугарске.

Неки документи, пре свега из Бугарске наводе да је он заправо пореклом из Бугарске, и да су га називали „војвода Влчан“.

По легенди поп Мартин Химовић је пореклом из Дубровника, а на Сувој планини је служио као свештеник негде у 18. веку. Живео је мирним свештеничким животом са својом женом која је била надалеко позната по лепоти.

Турци су му је због тога и отели након чега се он одметнуо у хајдуке, постао харамбаша и свети Турцима на тај начин што је пресретао турске караване који су злато возили ка Истанбулу и у теснацима Звоначке бање им отимао товаре.

Нико не зна где је благо сакривао, али се верује да је то управо у Смуковој јами па због тога и данас велики број трагача за златом прекопава планине у овом крају у потрази за великим богатством-каже Петровић.

У потрази за златом трагачима ништа није свето па су тако у манастиру у селу Планиница фрескама ископали очи, јер су веровали да су испод очију светаца сакривени дукати.

Такође на удару трагача су и столетна стабла храста, која се сматрају светим дрвећем, али због своје дуговечности и чињенице да многа потичу још из турског доба трагачи сматрају да су то места где се најчешће сакривало благо.

Извор: Танјуг

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s