Пушкарска породица Јездић

Међу ловцима и свима онима који су имали и имају додир са оружјем, тешко да би се могао наћи појединац, и у Војводини, и ван ње, који није чуо за пушкаре-оружаре Јездиће из Бечеја.

Глигорије Јездић

Глигорије Јездић

Традиција ове породице траје преко седамдесет година.
Глигорије Јездић, мајстор оружар, стигао је са породицом у Бечеј тек 1936. године, али ће у њему остати све до смрти, 1972. године.

Рођен је у Срему, у селу Грабовцу 1895. године, а оружарски занат је изучио у Немачкој. У вртлогу Првог светског рата, нашао се у Русији и био је премештан из места у место, да би се коначно усталио на Криму. Ту се оженио Рускињом Клаудијом, која му је родила два сина: Валентина и Ђорђа.

Када је дошао у Бечеј, те 1936. године, годину дана је посматран као могући совјетско-комунистички шпијун. Дозволу за рад је добио следеће године и тада је почео да се бави пушкарско-оружарским занатом. Озбиљан, предан послу и прецизан, он је убрзо постао омиљен код бечејских ловаца, а временом познат и у целој Војводини.

Таквом мајстору, једина права конкуренција у Војводини оног времена био је Филип Гришт из Врбаса. Да ли због дисциплине и одговорности стечене у Немачкој, или нечег другог, тек био је веома строг. Знао је он да на „дијагнозе“ муштерија шта њиховој пушци фали, одговори: „То ја знам шта није добро, а не ти, твоје је да дођеш тада и тада, и да понесеш толико и толико новаца“. Донето оружје је прегледавао детаљно и отклањао недостатке за које корисник није можда ни знао.

Као пушкар-оружар поправљао је механизме пушака, вршио бромирање, давао сјај и правио кундаке. Радио је и пиштоље и колтове, кад их је било. Човек који је био толико привржен оружју, није могао а да се не бави ловом. Још је на Криму постао страствени ловац, а ловом је наставио да се бави и у Бечеју.

Његов син и наследник Ђорђе рођен је на Криму, 1922. године. На његово опредељење да настави са пушкарско-оружарским занатом утицала је љубав према оружју, стечена на Криму док је заједно са оцем ишао у лов. Али такође и традиционална, али не и увек доследна, стара изрека: „Занат прелази са оца на сина“. У почетку је од оца добијао задатак да ради једноставније послове, а касније све сложеније и сложеније. У васпитне мере његовог оца спадао је и шамар. Када не би урадио нешто добро, он би добио шамар, а када би урадио нешто три пута перфектно, он је опет добијао шамар. Очево образложење ових чудних мера је било да се тако боље запамти шта је лоше, а шта је јако добро.

Како то обично бива, временом је син превазишао оца. Ђорђе је постао изврстан мајстор, а красила су га стручност, прецизност и одговорност. Држећи се оне старе изреке: „Ко воли посао, он га ради полако, а ко га се боји, обавља га брзо“, Ђорђе никада није журио и радио је полако и темељно. Пушку или друго оружје би после расклапања чистио, потом детаљно прегледао, отклањао могуће кварове на деловима или правио нове, уз помоћ својих немачких машина. У радионици није било сата, тако да је често, усредсређен на посао, радио до дубоко у ноћ.

Године рада су донеле резултате: знала га је цела поратна Југославија као врхунског пушкара, од ловаца па све до војника бивше ЈНА. Неретко се дешавало да му из суседних земаља доносе пушке на поправку. О његовом умећу говори податак да му је и Тито слао своју ловачку пушку на поправку, уз обавезно: „Поздравите Руса Ђорђа“. Познато је да је Ђорђе пар пута био у лову заједно са Титом.

Као што је већ наведено, Ђорђе Јездић је био страствени ловац. Сталожен, орловског вида и сигурне руке, односио је прва места на безбројним такмичењима. Пет пута је био првак Југославије у гађању глинених голубова. Цела његова соба је била прекривена медаљама, плакетама, пехарима и похвалама донетих са такмичења у стрељаштву, али и због доприноса ловачком спорту.

Док је био млађи, редовно је ишао у лов на вукове на Проклетијама.
Ђорђе Јездић је и данас још увек виталан и живахних очију, мада му је 87. година. Поправи мајстор Јездић још по неку пушку.
У његовом дому се, на једној бронзаној плочи, налази угравиран мото: „И пушка има душу“.

Аутор: Душан Опинћал

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s