Трагајући за познатим Бечејцима који су своју афирмацију стекли ван родног града, а да при томе нису заборавили одакле су, наилазимо на Димитрија – Миту Миловановог. И дан данас се његова фотографија налази у свечаној сали Управне зграде ДТД, у Новом Саду.
Када су, по идејној замисли, инж. Николе Миркова, почеле 
припреме за изградњу великог хидросистема Дунав-Тиса-Дунав, Милованову је поверено место техничког директора. У почетку је вршио и дужност директора Дирекције за изградњу канала ДТД и с изузетним смислом поставио је студијско-пројектантску и извођачку службу. Његова је велика заслуга што је овај гигантски пројекат од почетка добио добре основе и што су током 15 година, колико је провео провео у овом предузећу, остварени велики резултати.
У лето 1965. године, када је Дунав код Новог Сада достигао највећи послератни водостај и када је запретила опасност да Нови Сад буде поплављен, Милованов је, на челу градског штаба за одбрану руководио целокупном операцијом. Преузео је на себе велику одговорност у најкритичнијим тренуцима и успео је да одбрани град. Заслужан је и за одбрану Лимана, који су појединци хтели да жртвују, ради спасавања централног дела Новог Сада.
Димитрије Милованов је током свог радног века обављао одговорне дужности; од директора Дирекције канала ДТД (1950-1953), па до секретара Самоуправне интересне заједнице за основно уређење вода Војводине.
Са ове потоње је и отишао у пензију. Покренуо је годишњак „Воде Војводине“ и једно време био његов уредник.
Носилац је и високих државних одликовања: Ордена рада и Ордена заслуга за народ, добитник је награда Ослобођења града Новог Сада (1964) и Ослобођења града Бечеја (1972).
Димитрије – Мита Милованов је рођен у Бечеју, 1912. године. Пореклом је из сељачке породице, од оца Александра и мајке Љубице. По завршетку основне школе и гимназије, похађа Технички факултет у Београду. Дипломирао је 1938. године. После одслужења војног рока у Сарајеву, 1939. године започиње свој рад у водопривреди.
Иако трајно настањен у Новом Саду, Мита Милованов је, због посла или породице, долазио у родни град бар једном недељно. Укључио се, такође, својевремено у пројекат изградње кеја на Тиси.
Прича се да су његови савети у бечејској водопривреди увек пажљиво саслушани и уважавани.
У тихим пензионерским данима, онако, за своју душу, подухватио се израде родослова породице Милованов. Поносио се податком да су први Милованови житељи Бечеја још од 1711. године.
Умро је 1991. године. Био је ожењен Славинком, некадашњом наставницом математике. Оба њихова сина, Александар и Иван, постали су машински инжењери.
Аутор: Душан Опинћал
Срб Times 