(ФОТО+ВИДЕО) Где је злато Краљевине Југославије …

Краљица Марија са синовима Петром, Томиславом и Андрејем
(Фото: Плитика)

Београд – У другој половини тридесетих година прошлог века кнез Павле је био дубоко свестан европске реалности, да се версајски систем распада и да је Немачка постала полуга која ствара нови поредак. То је значило да у тој констелацији односа Југославија мора пронаћи своје место.

  • Увиђајући опасност по земљу и пре почетка Другог светског рата, Савет земаљске одбране Југославије доноси одлуку да се златне резерве полако склањају из Београда. Прво је део златних резерви пребачен у Енглеску, у мају 1939. године. Транспорт је извршен разарачем „Београд”.

У Енглеску је стигло 980 сандука у којима се налазило 3.379 златних полуга. Народна банка Краљевине Југославије у Лондону је већ имала 225 златних полуга, па је та резерва увећана на 44.886,61 килограм. Према свим расположивим подацима до којих је дошао историчар Миодраг Јанковић, уочи пуча 27. марта 1941. године Краљевина Југославија је поседовала 84.574 килограма чистог злата.

Слика

Краљ Петар Други у посети америчком председнику Френклину Рузвелту у Белој кући, 1942. године (Фото: pinterest.com)

После почетка Другог светског рата, када се очекивао напад на Енглеску, одлучено је да се злато хитно пребаци у САД. У Њујорк је из Енглеске транспортован 33.683,51 килограм злата. У енглеском трезору до краја рата је остало 11.203,10 килограма.

Средином 1940. године организована су још два транспорта: злато је повучено из Швајцарске и преко Атине упућено у Њујорк (344 сандука, односно 14.168,16 килограма чистог злата).

Непосредно пред бомбардовање Београда, Народна банка Краљевине Југославије је код Федералних резерви у САД имала 41.666 килограма злата.

Тих дана, тачније 18. марта 1941. године, Народна банка продала је 20.002 килограма злата за 11.225.000 долара а новац је депонован код Бразилске банке.

У трезорима у земљи остало је 10.703,41 килограма: у ужичком подземном трезору 9.611,30 и у Сарајеву 1.089,80 килограма. Ово злато доцније су отеле усташе.

Злато из ужичког трезора (204 сандука) пребачено је у Никшић и склоњено у пећину Требјесу. Ни ту није дуго остало, већ је сутрадан пребачено на аеродром Крапино поље због транспорта у иностранство. На никшићком аеродрому остало је 190 сандука државног злата.

У авионе је, због мале носивости и превеликог броја „побегуља”, укрцано свега 14 сандука, са 674 килограма злата. Пучистичка влада понела је осам сандука (385 кг) а генералитет шест (289 кг). У авиону генерала Боре Мирковића било је највише, три сандука са златом.

Злато које су донели у Енглеску пучисти су морали да депонују у Енглеској банци. Од тога су исплаћиване плате министрима и службеницима у њиховим владама у Лондону, као и месечне принадлежности краљици Марији, краљу Петру Другом и његовој браћи краљевићима Томиславу и Андреју до 1952. године.

То није било све. Пучистичке владе – генерала Симовића, Слободана Јовановића (две), Милоша Трифуновића, Божидара Пурића и Ивана Шубашића – имале су на располагању депозит Народне банке Краљевине Југославије у банци Федералних резерви у Њујорку у износу од 24.587.814,08 долара. На том рачуну после рата је остало неутрошено свега 662.757,13 долара. Они су, у емиграцији, потрошили скоро 20 милиона долара.

Од злата које је остало у Никшићу, 100 килограма је украдено у хаосу око бекства владе. Италијани су отели 176 сандука или 8.393,22 килограма. Немци су у манастиру Острог запленили четири сандука са 188,45 килограма. Четници су пронашли и узели један, а Озна пет сандука и пренела их у Београд.

После дугогодишњих истраживања Репарационе комисије после Другог светског рата утврђено је да је у власништву ФНРЈ остало 49.033 од предратних 84.574 килограма монетарног злата.
Шта се десило са 35.541 килограмом?

Пучисти су поарчили скоро 20 милиона долара. Влада САД је проценила да је конфискована имовина њених грађана у Југославији, која је објективно вредела између три и четири милиона, вредна 17 милиона долара.

Тако су „наши савезници” Американци из југословенског депозита од 41.666 килограма монетарног злата узели 15.649,22 килограма и наплатили оружје, униформе, храну, возила, авионе – све оно што су у виду помоћи за време рата испоручили Титовим партизанима и Михаиловићевим четницима. Што је најбитније, наплатили су и бомбе које су пред крај рата бацали на српске градове.

Остаје чињеница да Карађорђевићи нису „побегли с народним парама”. Краљ Петар Други је из Никшића одлетео само с личним пртљагом. Кнез Павле је, с породицом, 27. марта 1941. године у поноћ, такође само с личним пртљагом, укрцан у воз који га је одвезао у Грчку, где је предат Енглезима, који су га интернирали у Кенију.

Извор: Политика

Пренело: Србисање Times

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s