Тамо далеко …

Најпознатија српска родољубива песма

У Првом светском рату на Солунском фронту песму Тамо далеко певали су српски војници, али и српски савезници и добровољци из многих земаља. Енглези су је насловили Fаr away over there, Французи Au loin, au loin sur Corfu, Чеси и Словаци Tam v dali.

Тамо далеко је вероватно најпознатија српска родољубива песма, са највише дубоких осећања. Одбијајући да се преда, главнина српске војске се у Првом светском рату 1915. године – пред надмоћним непријатељима, који су са свих страна упали у Србију – преко снегом и ледом прекривених албанских планина повукла у Грчку. На том страшном путу многи су умрли од рана, болести, глади, хладноће. У песми Тамо далеко преживели српски војници се опорављају на грчком острву Крфу и спремају се за наставак ратовања, тугују за Србијом, својим селима, својим кућама, родитељима, за својим девојкама.

Песма је остала као трајни емотивни траг великог страдања и великог подвига српске војске и малог српског народа. Када су Срби за време Првог рата песму Тамо далеко пренели у Француску, Енглеску, Швајцарску, дубина патње која извире из ње захватила је и све остале. Сви учесници Солунског фронта, на коме је српска војска наставила ратовање, прихватили су ову песму као своју. Постала је најчувенија песма српске трагедије у Првом великом рату, у коме је Србија стекла велики углед значајно учествујући у савезничкој победи, али и остала без половине радно способног мушког становништва.

У својим успоменама један српски војник је записао: „Месец март 1916. Кише које су стално падале у месецу фебруару престале су… Физичко опорављење и нова ратна опрема повратили су оне војничке шале и вицеве. По логорима се орила песма Тамо далеко, далеко од мора.“

Грци – Крфљани и француски војници на Крфу чудили су се Србима: „Какав је то народ! Умиру и певају!“ У седам великих логора, у које је српска војска била размештена на Крфу, умирало се, али и орило од песме и играла су се кола.

Неуништив дух српског војника

Неуништив дух српског војника

Једна Аустралијанка, која је 1917. као добровољац ступила у Болницу жена Шкотске, на Солунском фронту, записујући своје успомене, примећује и шта Срби певају: „Тамо далеко, песму о селу, о девојци, о земљи… Срби су је непрекидно певали. Али морали су поново у борбу, с врло мало наде да ће се вратити у Србију.“ Добра жена се у нечему ипак преварила: Срби су имали одлучујућу улогу у пробоју Солунског фронта, вратили су се и ослободили своју земљу!

Тамо далеко, далеко од мора,
Тамо је село моје, тамо је Србија.
Тамо је село моје, тамо је Србија.

Тамо далеко, где цвета лимун жут,
Тамо је српској војсци једини био пут.

Тамо је српској војсци једини био пут.

Тамо далеко, где цвета бели крин,
Тамо су животе дали заједно отац и син.
Тамо су животе дали заједно отац и син.

Тамо где тиха путује Морава,
Тамо ми икона оста и моја крсна слава.
Тамо ми икона оста и моја крсна слава.

Тамо где Тимок поздравља Вељков град,
Тамо ми спалише цркву у којој венчах се млад.
Тамо ми спалише цркву у којој венчах се млад.

Без отаџбине, далеко на Крфу живех ја,
али сам поносно клиц’о: Живела Србија!
Али сам поносно клиц’о: Живела Србија!

У неким верзијама песме убачена је као рефрен строфа једне друге песме, која се такође певала на Солунском фронту:

О, зар је морала доћ’ та тужна несрећна ноћ
када си, драгане мој, отиш’о у крвави бој.

Извор: Српски код

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s